nadja dizdarevic

Okrutna nužda je Nadu Dizdarevic, suprugu Omara Boudele Hadža i majku cetvero male djece, izdigla u sam vrh pozornosti javnosti

Lagali su mi da im je produžen pritvor još mjesec

Tokom otmice šesterice Alžiraca iz Centralnog zatvora u Sarajevu, u noci izmedu 17. i 18. januara ove godine, jedna žena, ni kriva ni dužna, nastojeci izganjati pravdu za svog muža i ostale kojima je prijetila deportacija u Guantanamo na Kubi, prepoznata je kao organizator "pobune" protiv nepravde

Nada Dizdarevic, supruga Omara Boudele Hadža, majka cetvero male djece, iz ocaja je došla ispred Centralnog zatvora u Sarajevu pokušavajuci sprijeciti da se i njezinom mužu ne dogodi ono što se vec dogadalo s prognanim naturaliziranim Arapima u našoj zemlji. I oni koji su joj se pridružili da brane pravdu i oni koji su cinili nepravdu (u ulici Branilaca Grada - sic!), prepoznali su u njoj organizatora i tog i kasnijih protestnih okupljanja gradana.

- Oni su mislili da ce pokrivena žena sjediti u kuci, da nigdje nece izlaziti i da ništa ne zna. Naravno, moja pobuna protiv nepravde koja se cini mom mužu i ostalim Alžircima, osumnjicenim za navodnu umješanost u terorizam, iznenadila je sve te sijace nepravde od prvog dana kad su uhapšeni. Vidjeli su da sam odlucna da istrajem u borbi za pravdu, uvidjeli su da poznajem zakone. Jer, ja sam u politici od svoje 17. godine. Znam, dakle, kako šta ide i nacin na koji cu se izboriti da dokažem da je moj muž nevin i da je montirano sve što se dogada njemu i ostalim. Valjda zato i radi cinjenice da sam se jedino ja od pocetka konkretno suprotstavljala, kod tlacitelja je proradila sumnja da sam ja organizator otpora protiv ociglednog kršenja ljudskih prava. S druge strane, i ove druge sestre su me, na neki nacin, isturile ispred sebe, uvidjevši kako jedino ja otvoreno i javno tražim pravdu, a da i oni koji su sve ovo montirali reagiraju na moje istupe E, što sada neko zbog toga u meni prepoznao nekakvog organizatora ovih protestnih okupljanja gradana koji su ustali protiv nepravde prema nevinim ljudima, elhamdulillahi, neka bude tako - ja sam organizator. Nimalo se ne plašim te uloge. Uzdam se samo u Allaha i njegovu moc. Dokle god ne dokažem da su moj muž i ostali nevini i dok se oni ne vrate se porodicama, ja cu se boriti. U tome me nece zaustaviti ni ovo moje cetvero djece, ni sva iskušenja koja me cekaju na tom putu, ni ono što mi namještaju, ni sve prijetnje kako bi me sprijecili - odlucna je Nada na mukotrpnom putu do istine i pravde.

Pregovori s policijom

U noci kad je umirala pravna država Bosna i Hercegovina i transformirala se u policijsku, zajedno s njezinim entitetom prozvanim Federacijom, njoj je uspjelo razgovarati s mužem - dok se nalazio u bijelom policijskom "golfu" ispred Centralnog zatvora, nakon što ga je policija otela radi izrucenja americkim vlastima.

- Bez obzira što ga je policaja maskirala, Omara sam prepoznala u trenutku kad su ih izvodili iz Zatvora. Bio je u košulji koju sam mu poslala dan-dva ranije. Zapazila sam u koje su ga auto strpali i zamolila bracu da ga blokiraju i to i još dva policijska auta. Oni su u tom trenutku bili slobodni ljudi i pokušala sam onemogucili policajce da ih odvedu. Ta okolnost je natjerala policiju da pregovara sa mnom. Ponudili su da idem pored auta i da držim muža za ruku do zatvorskih vrata, jer bi ga, kao, vratili u zatvor. Mislili su da sam toliko naivna i glupa. Vozac bi samo dodao gas... Potom su mi predložili da sjedem u auto s mužem i idem s njim do Zatvora, jer im je "produžen pritvor 30 dana". Znala sam da ostali ne borave u Zatvoru, vec su bili u drugim automobilima. Tražila sam samo da mi dozvole da razgovaram s mužem. Rekla sam im da cu, ako ne dozvole, razbiti staklo i razgovarati s njim. Pristali na to - prica Nada.

Vidio kcerku Nur u Saffu

Prvi susret s mužem tri mjeseca nakon što je uhapšen, bio je šokantan. Jedva ga je prepoznala fizicki, a bila je iznenadena i njegovim ponašanjem.

- Poceli smo pricati na bosanskom. Ponavljao je ono što su mi govorili policajci. Te: "Hajde, pusti kraju sve", te: "Vidiš da je vruce i meni i ovim ljudima. Pustite nas da se vratimo u zatvor. Poslušaj me i pusti da se vratim u zatvor". Okrenem razgovor na arapski. Kaže meni Omar: "Ti radi šta hoceš, oni šta su naumili - to ce i uraditi". Veli da nismo ništa izgubili. "Ako ništa drugo", kaže, "necemo odavde biti odvedeni kao hajvani. Ako nas i otmu, otici cemo sa tekbirima i sa saznanjem da nismo sami" - govori Nada i dodaje da je kcerkicu Nur, koja se rodila poslije hapšenja, otac prvi put vidio - samo na slici - kad mu je u zatvor poslala primjerak Saffa.

- Pitala sam Omara je li dobio Saff. Klimnuo je. Pitala sm ga je li vidio Nur, a on opet potvrdi klimanjem. Još smo pricali o djeci. Kaže mi da se ne brinemo, jer je kadar u Allaha. Malo me tješio i prenio mi poruke majci i djeci.

Arapin "Velikog Brata"

Dok je pregovarala s policajcima, nije uspjela doznati imena pregovaraca, osim u jednom trenutku...

- Mijenjali su se tokom pregovora. Ja sam se predstavljala, a su to namjerno izbjegavali. Svaki bi, kad dode, tvrdio da mi može pomoci. Jedan od njih je bio i "francuz", koji mi je dolazio u stan kad su vršili premetacinu nakon Omarovog hapšenja. U stanu je bio cetiri sahata, toliko je trajao pretres, i razgovarali smo na arapskom, jer mi je ispricao da je porijeklom Alžirac sa francuskim državljanstvom. Ali, te veceri, kad je htio pregovarati sa mnom, rekla sam mu da je bio u mom stanu, a on veli da govori samo engleski. Pitala sam ga kako da je za samo tri mjeseca "zaboravio" i arapski i francuski, a on mi odgovara: "Ne, ne, ja samo govorim engleski". Tako sam ga uhvatila u laži, jer me razumio bez prevodioca. To sam mu i rekla, dodavši da on ne može sa mnom pregovarati i da može ici. Opet me potpuno razumio i otišao - veli Nada, a na naše cudenje o takvom Arapu, kaže:

- Sve ovo se jedino i moglo montirati uz pomoc takvih izdajnika. Ali, da se vratim na slucaj s otkrivanjem identiteta jednog od policajaca. Poslije "francuza", dolazi covjek koji se predstavlja kao predstavnik Ministarstva inozemnih poslova. Imao je lancic oko vrata. Smognem snage i izvucem mu lancic, a na njemu akreditacija: "Dejan Babic". Procitam naglas i kažem mu: "Kako mi ti možeš pomoci? Hoceš da pregovaraš o životu moga muža, a došao si pijan iz kafane?!" On me pita šta hocu ako je mom mužu i ostalima pritvor produžen za 30 dana. Kažem da hocu papir o tome, i to da ga donese sudija Vrhovnog suda; potpisan i ovjeren papir o produženju pritvora... Ako bi im bio je produžen pritvor, ne bi ih moli deportirati.

Baceni opušak je bio znak za akciju policije

- Racunala sam da automobile moramo zadržati do jutra, da ce se tada nešto rješiti. Proradit ce sudovi i ostale institucije, bit ce više i naroda. U tom mi pride policajac i kaže da me Omar zove. Pridem autu, a Omar rece da se sklonim, jer ljudi ne mogu od mene pušiti. Kažem mu da se necu odmicati od auta, pa šta bude. Policajci su bili zapalili cigarete, a jedan mi veli da se odmaknem da mi ne bi spržili hidžab. Omar me uporno upozorava, samo što ne kaže da cu poginuti. Onda mi Omar, na arapskom, kaže: "Ja cu biti šehid, inšallah! Hoceš li i ti?! Kome misliš ostaviti ono cetvero nezbrinute djece?" Utom je jedan policajac bacio opušak cigarete na snijeg. To im je bio ugovoreni znak. U tom je policija Najavljeno je da ce federalni parlament raspravljati o otmici nevino uhapšenih šesterice državljana BiH porijeklom iz Alžira i njihovom izrucenju americkim vlastima. Tog dana ce se ispred Parlamenta okupiti svi koji osuduju taj sramni cin naše vlasti. Ponovo cemo dici svoj glas protiv kršenja ljudskih prava u ovoj zemlji.

-Protestno okupljanje ispred Parlamenta bit ce najavljeno, bit ce obaviješteni policija i novinari. Ne smije se više biti da se otimaju i deportiraju ljudi koji su oslobodeni optužbi. Mislim da je ovo dobar nauk onim Bošnjacima koji se ozbiljno brinu za svoju buducnost. Valjda je svima postalo jasno cemu stremi ova naša vlast. Samo zato što zna ko je Bin-Ladin, šta je "El-Kaida", gdje je americka ambasada, svakog muslimana u BiH odvest ce u zatvor i u Guantanamo. Tome se mora stati ukraj. Sada sam u toj situaciji ja, nezašticena majka i ucvijeljena supruga. Sutra to može biti svakoj Bošnjakinji dok su na vlasti oni kojima je predizborni slogan bio: "Neka oni grade džamije, mi cemo graditi zatvore!" To nam je jasno porucio SDP, a vidimo kako Zlatko Lagumdžija održava takva obecanja svojih ljudi - ne može Nada suzdržati svoju ojadenost. A i kako bi?!