eh da nam je ovakieh dana ,i nakon mubarec ramazana

A.A | Novi Horizonti br/str. 40

Egleni Rame i Salke (8)

RAMO: Es-selamu 'alejkum, Salko.
SALKO: Ve 'alejkumu-s-selam, Ramo, de si, šta ima?
RAMO: Šucur Allahu, sve je potaman i sve plaho štima,
a moram ti, vala, i ovo priznat' i rec',
otkako nastade ovaj ramazan-mubarec,
sve je bilo drugacije: i žene, i djeca i ljudi,
baš k'o da se sve iz gafleta trza i budi,
i namah u meni, brate, neku novu nadu budi!

SALKO: I ja sam osjetio da je za ramazan bila drugacija hava,
eto, za iftar mi je bila ukusnija i corba i baklava,
samo još da Allah dadne da i nakon ramazana,
doživim 'vako lijepih trenutaka, noci i dana!
RAMO: Imaj tevekkula na Allaha, moj Salko, bice, bice,
jerbo, izgleda, novi vakat kod nas osvice.
SALKO: Jah, ramazan, ašicare, preporodi insana,
svi su u njemu bolji: i dedo i nana,
a i omladina, i mladi ljudi i žene,
Gotov' kod svih se osjete promjene.


RAMO: Ove godine je, bezbeli, šejtan bio prava meta,
ocito je da je ost'o brez snage i kuveta,
cim je poš'o manje narodu da smeta,
jerbo su sve džamije bile pune našeg svijeta,
a posebno što je insanu toliko drago i milo,
što je u svim džamijama omladine puno bilo.
SALKO: A bilo je ove godine i postaca puno, bezbeli,
jerbo malo koga bi pred iftar u caršiji sreli,
ocito je, da su mlogi, nakon iftara, kod kuce jeli!

RAMO: Jah... dakako, svakako, bezbeli!
Jedino su me razocarali 'nako ašicare,
oni što za ramazan jedu i post svoj kvare,
k'o što su radili naši cafiri i naše komunjare,
koji se nijesu odvikli svoje prakse stare,
nikad se ne mijenjaju baš ko Husino magare!
SALKO: I ja sam primijetio jedan broj naših klipana,
kako su pušili, jeli i pili tokom ramazana,
i tako živjeli životom pravoga hajvana,
kojem i u toku dana, usred ramazana,
treba sijeno, stocno brašno i ostala hrana!
Tako su se ovi klipani u haram dali,
a kako je gorjeti u vatri – kad bi samo znali,
ovi im harami, zasigurno, ne bi naumpali?!


RAMO: Pred sami kraj ovog mubarec-ramazana,
posla ti mene moja sijeda i krezava nana,
da joj, Salko, moj dobri ahbabu i dilbere,
u opcini sredim njaka cageta i deftere,
i cim sam se dogeg'o do prvoga sprata,
i otvorio od prve kancelarije vrata,
od iznenadenja sam 'vako stao i blehn'o,
i umal' od huje nijesam nekog šakom trehn'o!
SALKO: Ama, cekaj, Ramo, sabur, stani malo,
de muhabeti mi: šta te je to toliko nahujalo?!
RAMO: Bolan, gotov' niko od službenika tamo ne posti,
da Bog da im zemlja progutala kosti,
a zebanije im bile njihovi jedini gosti!
Bože me oprosti!
Tamo su kancelarije pune smrada i dima,
a službenicima je sve potaman i sve him štima,
za njihke je bitno da plata obezbijedena ima,
a nek' se za lijepi ramazan jede, pije i puši,
a narod nek' se u njihovim kancelarijama guši,
e, vala, što bi ja takvima pocupao uši!!!

SALKO: Tako i ja odem neki dan, trebala mi naka dozvola,
i namah u prvoj kancelariji udarim na pravoga vola!
RAMO: Otkud baš vo, nisi ušo u štali jal' šupu
Kako je uš'o i kako je sebi naš'o toliku rupu?!
SALKO: Al' da vidaš ovog vola: izvalio oci, oklempio uši,
bosansku kahvu pije i duhan s cejfom puši,
a kogod dode on ga grubo primi i prilicno tuši!
RAMO: Ama, to nije, onda, hajvan, vec neki naš insan?!


SALKO: E, moj Ramo, ovo je pravi ahmak i tikvan,
i on je, uistinu i hakikane, hajvan,
baš kako nam o tome govori Kur'an,
insan more bit' gori nego li pravi hajvan!
A zar to nije onaj koji ne posti usred bijela dana,
i to usred lijepog, mubarec-ramazana?!
RAMO: E, moj brate Salko, sav sam ti pretrn'o,
kad smo poceli eglenisati o onome što je crno,
nego, nam ovo ramazanski rahatluk ne pokvari,
moramo priznati da je bilo puno više lijepih stvari,
od prepunih džamija do posjecenih mukabela,
od lijepog raspoloženja pa sve da ukusnih jela,
pa molim od Allaha da ovako ostane,
pa da iza ramazana ramazanski nur, moj jarane,
obasja sve godišnje noci i godišnje dane,
i da svaki Bošnjo u džamijski saf stane!

SALKO: Amin!