.12   يوسف
JUSUF / JUSUF
Mekka 111 ajeta
235. stranica

11. Rekoše: “O oče naš! Šta ti je, ne bi nam povjerio Jusufa, a uistinu, mi smo njegovi iskreni savjetnici?

12. Pošalji ga s nama sutra da se provede i izigra, a uistinu, mi ćemo biti njegovi čuvari.”

13. (Jakub) reče: “Uistinu, mene žalosti da ga odvedete, i bojim se da će ga pojesti vuk, a vi biti o njemu nemarni.”

14. Rekoše: “Ako ga pojede vuk - a mi družina - uistinu bismo mi tad bili gubitnici.”

15. Pa pošto ga odvedoše i saglasiše se da ga smjeste na dno bunara, i objavismo mu: “Sigurno ćeš ih obavijestiti o odluci njihovoj, a oni neće opaziti.”

16. I dođoše ocu svom jacijom plačući,12:16

17. Rekoše: “O oče naš! Uistinu, mi smo išli da se utrkujemo, a ostavili smo Jusufa kod opreme naše, pa ga je pojeo vuk. A nisi ti taj koji će nam povjerovati, iako smo istiniti.”

18. I dođoše s košuljom njegovom sa krvlju lažnom. Reče: “Naprotiv, zavele su vas duše vaše (toj) stvari. Pa strpljivost je lijepa. A Allah je Onaj od kojeg se traži pomoć protiv onog šta opisujete.”12:18

19. I dođe karavan, pa poslaše vodonošu svog, te spusti svoju kofu.12:19 Reče: “O radosne vijesti! Ovo je dječak.” I sakriše ga (kao) robu, a Allah je Znalac onog šta su uradili.

20. I prodaše ga po niskoj cijeni, dirhema12:20 nekoliko; a bili su o njemu ravnodušni.