.12 يوسف
JUSUF / JUSUF
Mekka 111 ajeta
235. stranica
| Korkut | Mlivo | |
|---|---|---|
| "O oče naš," - rekoše oni - "zašto sumnjaš u naša osjećanja prema Jusufu. Mi mu zaista želimo dobro. | Rekoše: “O oče naš! Šta ti je, ne bi nam povjerio Jusufa, a uistinu, mi smo njegovi iskreni savjetnici? | 11-- قَالُواْ يَا أَبَانَا مَا لَكَ لاَ تَأْمَنَّا عَلَى يُوسُفَ وَإِنَّا لَهُ لَنَاصِحُونَ |
| Pošalji ga sutra s nama da se zabavi i razonodi, mi ćemo ga, sigurno, čuvati." | Pošalji ga s nama sutra da se provede i izigra, a uistinu, mi ćemo biti njegovi čuvari.” | 12-- أَرْسِلْهُ مَعَنَا غَدًا يَرْتَعْ وَيَلْعَبْ وَإِنَّا لَهُ لَحَافِظُونَ |
| "Biće mi doista žao ako ga odvedete, a plašim se da ga vuk ne pojede kad vi na njega ne budete pazili" - reče Jakub. | (Jakub) reče: “Uistinu, mene žalosti da ga odvedete, i bojim se da će ga pojesti vuk, a vi biti o njemu nemarni.” | 13-- قَالَ إِنِّي لَيَحْزُنُنِي أَن تَذْهَبُواْ بِهِ وَأَخَافُ أَن يَأْكُلَهُ الذِّئْبُ وَأَنتُمْ عَنْهُ غَافِلُونَ |
| "Kako će ga vuk pojesti, a nas ovoliko!" - rekoše oni - "mi bismo tada zaista bili izgubljeni." | Rekoše: “Ako ga pojede vuk - a mi družina - uistinu bismo mi tad bili gubitnici.” | 14-- قَالُواْ لَئِنْ أَكَلَهُ الذِّئْبُ وَنَحْنُ عُصْبَةٌ إِنَّا إِذًا لَّخَاسِرُونَ |
| I kada ga odvedoše i odlučiše da ga bace na dno bunara, Mi mu objavismo: "Ti ćeš ih o ovom postupku njihovu obavijestiti, a oni te neće prepoznati." | Pa pošto ga odvedoše i saglasiše se da ga smjeste na dno bunara, i objavismo mu: “Sigurno ćeš ih obavijestiti o odluci njihovoj, a oni neće opaziti.” | 15-- فَلَمَّا ذَهَبُواْ بِهِ وَأَجْمَعُواْ أَن يَجْعَلُوهُ فِي غَيَابَةِ الْجُبِّ وَأَوْحَيْنَآ إِلَيْهِ لَتُنَبِّئَنَّهُم بِأَمْرِهِمْ هَـذَا وَهُمْ لاَ يَشْعُرُونَ |
| I uveče dođoše ocu svome plačući. | I dođoše ocu svom jacijom plačući,12:16 | 16-- وَجَاؤُواْ أَبَاهُمْ عِشَاء يَبْكُونَ |
| "O oče naš," - rekoše - "bili smo otišli da se trkamo, a Jusufa smo ostavili kod naših stvari, pa ga je vuk pojeo. A ti nam nećeš vjerovati, iako istinu govorimo." | Rekoše: “O oče naš! Uistinu, mi smo išli da se utrkujemo, a ostavili smo Jusufa kod opreme naše, pa ga je pojeo vuk. A nisi ti taj koji će nam povjerovati, iako smo istiniti.” | 17-- قَالُواْ يَا أَبَانَا إِنَّا ذَهَبْنَا نَسْتَبِقُ وَتَرَكْنَا يُوسُفَ عِندَ مَتَاعِنَا فَأَكَلَهُ الذِّئْبُ وَمَا أَنتَ بِمُؤْمِنٍ لِّنَا وَلَوْ كُنَّا صَادِقِينَ |
| I donesoše košulju njegovu lažnom krvlju okrvavljenu. "U vašim dušama je ponikla zla misao" - reče on - i ja se neću jadati, od Allaha ja tražim pomoć protiv ovoga što vi iznosite." | I dođoše s košuljom njegovom sa krvlju lažnom. Reče: “Naprotiv, zavele su vas duše vaše (toj) stvari. Pa strpljivost je lijepa. A Allah je Onaj od kojeg se traži pomoć protiv onog šta opisujete.”12:18 | 18-- وَجَآؤُوا عَلَى قَمِيصِهِ بِدَمٍ كَذِبٍ قَالَ بَلْ سَوَّلَتْ لَكُمْ أَنفُسُكُمْ أَمْرًا فَصَبْرٌ جَمِيلٌ وَاللّهُ الْمُسْتَعَانُ عَلَى مَا تَصِفُونَ |
| I dođe jedna karavana, te poslaše vodonošu svoga i on spusti vedro svoje. "Muštuluk!” - viknu on - "evo jednog dječaka!" I oni su ga kao trgovačku robu sakrili, a Allah dobro zna ono što su uradili. | I dođe karavan, pa poslaše vodonošu svog, te spusti svoju kofu.12:19 Reče: “O radosne vijesti! Ovo je dječak.” I sakriše ga (kao) robu, a Allah je Znalac onog šta su uradili. | 19-- وَجَاءتْ سَيَّارَةٌ فَأَرْسَلُواْ وَارِدَهُمْ فَأَدْلَى دَلْوَهُ قَالَ يَا بُشْرَى هَـذَا غُلاَمٌ وَأَسَرُّوهُ بِضَاعَةً وَاللّهُ عَلِيمٌ بِمَا يَعْمَلُونَ |
| I prodadoše ga za jeftine pare, za nekoliko groša; jedva su čekali da ga se oslobode. | I prodaše ga po niskoj cijeni, dirhema12:20 nekoliko; a bili su o njemu ravnodušni. | 20-- وَشَرَوْهُ بِثَمَنٍ بَخْسٍ دَرَاهِمَ مَعْدُودَةٍ وَكَانُواْ فِيهِ مِنَ الزَّاهِدِينَ |
Da bi ispravno vidjeli kur'anski tekst, potrebno je da preuzmete odovarajući font.
Download Me_quran font.
Nakon preuzimanja font kopirajte u folder(direktorijum) WINDOWS\Fonts
Download Me_quran font.Nakon preuzimanja font kopirajte u folder(direktorijum) WINDOWS\Fonts